Aktuelne izložbe

Crteži u metalu Višnje Petrović pod nazivom "Beleške o katastrofama"

Otvaranje izložbe: 25. oktobar 2017. u 19:00
Izložba je otvorena do: 30. novembar 2017.
Govori: Lazar Marković

Višnja Petrović se pojavila na umetničkoj sceni krajem 80-tih godina, da bi u sledećoj deceniji dugoročno definisala svoje interesovanje za geometrijski minimalizam. Istraživanje materije podloge crteža velikih formata dugo je bilo u fokusu njenog rada. Ručno pravljen papir bio je strogom razdeobom poništenog kolorita i intenziteta podeljen na elementarnu hard-edge geometrijsku kompoziciju. Diskretna crtačka intervencija koja ispituje prag vidljivosti i mogućnost sagledavanja minimalnih koloritnih razlika površina i ravni dominanta je ovog istraživačkog ciklusa.

Od kraja prošle decenije Višnja Petrović radi u mediju crteža, skulpture i fotografije, posebno se interesujući za fenomen linije u dve i tri dimenzije i funkciju linije u definisanju fizičkih i matematičkih fenomena. Posle istraživanja elementarnih, strogih, pravolinijskih geometrijskih struktura Višnja Petrović u zadnjoj deceniji ispituje zakrivljene topološke geometrijske strukture polazeći od linearnih predstava teorije katastrofa. Teorija katastrofa je matematička teorija koja opisuje nastanak kvalitativnih promena u složenim sistemima kao što su termodinamički sistemi, socijalni sistemi, neuralni sistemi. U fizici, katastrofa je kvalitativna promena osobina sistema do koje dolazi prilikom promene parametara (najčešće spoljnih). Nagla i dramatična promena sistema/vrednosti može biti posledica promene minimalne okolnosti, a kao rezultat imati nepredvidljivu i dramatičnu situaciju. Dugotrajno stabilna ravnoteža može u trenu može biti pretvorena u haotičnu, ili potpuno promenjenu situaciju. Teorija katastrofa otkriva da ovakva dešavanja mogu da se definišu kao jasne geometrijske strukture u vidu zakrivljenih površina.

Crteži u metalu "Beleške o katastrofama" Višnje Petrović je intimna percepcija matematičko-geometrijskog koncepta katastrofa kao objekta vizuelnog istraživanja. Ritmičnost, repetitivnost i varijacija malog broja geometrijskih modela pruža prostor za meditativno sagledavanje prostora i percepciju vizuelnog kretanja. Ograničenost "događanja", monotonija i svedenost vizuelnih sredstava uvod je u moguće razmišljanje o smislu prikazane zatalasane forme. Kada je ta forma nepromenjljiv, uspavljujući, bezbedan prostor naše egzistencije, a kada je ona embrion razarajuće i sveobuhvatane promene posle koje živimo drugi život, je ključno pitanje. Geometrija talasne forme je samo matematički racionalizovana vizuelna metafora procesa korenite promene naše egzistencije do koje može doći malim, neprimetnim izmenama okolnosti. "Beleške o katastrofama" nisu samo topološke vizuelne depikcije, već i pokušaj da se crtežom predstave talasanja, lomovi i katastrofe našeg svakodnevnog života.